Umje­sto umi­lja­tog jag­nje­ta, u sta­du ova­ca po­ljo­pri­vred­ni­ka iz se­la Ja­ko­vi­će kod Moj­kov­ca Mo­mi­ra Jo­ki­ća ro­đe­na je – na­ka­za. Ov­ca je ojag­nji­la jag­nje ko­je na gla­vi, umje­sto dva ima jed­no ve­li­ko oko, bez no­sa je i gor­nje vi­li­ce. Osta­li dje­lo­vi ti­je­la su u ade­kvat­noj sra­zmje­ri. Struč­nja­ci na­vo­de ne­ko­li­ko raz­lo­ga za ta­kve de­for­mi­te­te na no­vo­ro­đe­nom jag­nje­tu. Uglav­nom po­re­me­ćaj kod mla­dun­ča­di ži­vo­ti­nja pri­pi­su­ju ge­ne­ti­ci, tač­ni­je, ne­a­de­kvat­nom ukr­šta­nju ra­di nji­ho­ve re­pro­duk­ci­je. Sto­ča­ri, pak, ne mi­sle ta­ko. Oni ova­kve po­re­me­ća­je, kao i ugi­nu­ća i mr­tvo­re­đe­ne ži­vo­ti­nje po­ve­zu­ju sa tro­va­njem iz va­zdu­ha i vak­ci­nom. Mno­ge stva­ri se po­du­da­ra­ju da bi bi­le slu­čaj­nost. Re­ci­mo, vak­ci­na­ci­ja, pa po­sli­je par sa­ti ugi­nu­će.
Mo­mir Jo­kić za­vr­šio je Me­di­cin­ski fa­kul­tet i od­ra­stao je na se­lu, a sa ro­di­te­lji­ma se sto­čar­stvom ba­vi od ma­lih no­gu. Ga­zdin­stvo Jo­ki­ća ima šest kra­va, vo­lo­ve i 60 ova­ca. Jo­kić ka­že da mu se do­sad ni­je de­si­lo da do­bi­je ži­vo­ti­nju sa ano­ma­li­jom.
– Ov­ca je ojag­nji­la jag­nje bez gor­nje vi­li­ce i bez no­sa, sa jed­nim ve­li­kim okom na gla­vi. Ti­je­lo je nor­mal­no. Ži­vo se ro­di­lo, ali je ugi­nu­lo po­sli­je par mi­nu­ta. Čud­no je. Raz­go­va­rao sam sa ve­te­ri­na­rom iz Moj­kov­ca ko­ji me ubje­đu­je da je to po­sle­di­ca gen­ske po­du­dar­no­sti. To ni­je mo­gu­će, jer se ti­me ba­vim i znam ka­ko funk­ci­o­ni­še – ka­že Jo­kić.
Pro­šlu go­di­nu obi­lje­ži­la je bo­lest kra­va – bo­lest kvr­ga­ve ko­že. Po nje­go­vom mi­šlje­nju, stra­da­le su i zdra­ve ži­vo­ti­nje, a raz­log su i vak­ci­ne ko­ji­ma se vak­ci­ni­šu ži­vo­ti­nje.
– De­ša­va­lo se da su ubi­ja­li mno­ga gr­la ka­ko se ne bi ši­ri­la bo­lest. Do­sta gr­la je ubi­je­no prak­tič­no zdra­vo. Ta­ko je bi­lo u po­čet­nom sta­di­ju­mu. Ka­sni­je ni obo­lje­la ni­je­su ubi­je­li, već su go­vo­ri­li da mo­že da se iz­li­je­či. U na­šem ga­zdin­stvu ova­kve stva­ri se do­sad ni­je­su de­ša­va­le. Ta­ko­đe, to­kom ci­je­le go­di­ne, a na­ro­či­to u av­gu­stu, iz he­li­kop­te­ra su ba­ca­li otrov ka­ko bi uni­šta­va­li in­sek­te, jer su ko­mar­ci, na­vod­no, pre­no­si­li bo­lest – re­kao je Jo­kić.
Jo­kić sma­tra da su tro­va­njem in­se­ka­ta po­tro­va­li i dru­ge ži­vo­ti­nje ko­je su od ko­ri­sti za lju­de.
– U na­šem se­lu stra­da­la su i mno­ga pče­li­nja dru­štva. Imao sam de­se­tak ko­šni­ca i to mi je uni­šte­no, a sta­ra­da­la su i zdra­va go­ve­da. Taj otrov je je­dan od raz­lo­ga. Dru­gi raz­log je vak­ci­na­ci­ja ko­ju spro­vo­de u ci­lju za­šti­te. Ali ona če­sto no­si lo­šu stra­nu. Ima do­sta mor­ta­li­te­ta. Ov­ce smo vak­ci­ni­sa­li u de­cem­bru i u to­ku zi­me bi­lo je do­sta mr­tvo­ro­đe­nih jag­nja­di. U pi­ta­nju je vak­ci­na za pre­či­cu, ta­ko se u na­ro­du zo­ve. Bi­lo je do­sta mr­tvo­rođ­nih jag­nja­di, ali ano­ma­li­ja ni­je. Ovo što se de­si­lo na­vo­di me na raz­mi­šlja­nje da li će opet do­ći do slič­ne si­tu­a­ci­je. De­ša­va­lo se da vak­ci­ni­šu ste­o­nu kra­vu, a da ona po­sli­je to­ga ro­di mr­tvo te­le. Tvr­de da to ni­je od vak­ci­ne. I pra­sa­di­ma su da­va­li vak­ci­nu pro­tiv cr­ve­nog vje­tra. Vak­ci­ni­sao sam svo­je, ali mi je po­sli­je se­dam sa­ti ugi­nu­la svi­nja. Ni­ka­da mi ni­ko šte­tu ni­je na­dok­na­dio, iako sam tra­žio. Ne­mo­gu­će je do­ka­za­ti da ži­vo­ti­nje ugi­nu od vak­ci­ne, ali to je uze­lo ma­ha i tvr­dim da je od to­ga. Sva­ko ima svo­ju ver­zi­ju pri­če. Stra­hu­jem da se će se ne­što ova­ko po­no­vo de­si­ti – pri­ča Jo­kić.
Mo­mir Jo­kić ob­ja­šnja­va da se ma­sov­no tro­va­nje vak­ci­na­ma de­ša­va sva­kih če­ti­ri-pet go­di­na.
– U ja­nu­a­ru mi je ve­te­ri­nar re­kao da vak­ci­ni­šem ov­ce, jer ću ka­sni­je to pla­ti­ti. U pre­vo­du: ako ne­ćeš da ti ga sad otru­je­mo, po­sli­je ćeš pla­ti­ti da ga sam otru­ješ. Pro­blem su vak­ci­ne i sva­ki li­jek ko­ji oni da­ju. Ni­ka­da ve­te­ri­nar ni­je uspio da mi iz­li­je­či ži­vo­ti­nju. Čak ni stro­je­nje kr­me­ta ne mo­že da pro­đe bez po­sle­di­ca. Ve­te­ri­na­ri se bra­ne ti­me da ima­ju na­re­đe­nje iz Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de da mo­ra­ju da vak­ci­ni­šu, čak pri­je­te i po­li­ci­jom – is­ti­če Jo­kić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, do ma­sov­nog tro­va­nja ži­vo­ti­nja vak­ci­na­ci­jom do­la­zi zbog uvo­za me­sa.
– Sve to ra­de zbog uvo­za. Ta­ko uvo­ze iz Ho­lan­di­je me­so sta­ro pre­ko 40 go­di­na. Ne­ke rat­ne rob­ne re­zer­ve nam do­no­se, a na­še uni­šta­va­ju – sma­tra Jo­kić. A.D.


Kad ne po­ma­žu, bar ne­ka ne od­ma­žu

Jo­kić ka­že da se sto­čar­stvom is­pla­ti ba­vi­ti uz ma­lu po­moć Mi­ni­star­stva po­ljo­priv­re­de.
– Ustva­ri, bo­lje re­ći – ma­kar da ne od­ma­žu ako već ne po­ma­žu. Mo­že da se ži­vi i za­ra­di ako se sve is­pla­ni­ra. Ma­da, sve je ma­nje mla­dih ko­ji se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom – po­ja­šnja­va Jo­kić.